MASONERIJA

MASONERIJA

Masonerija je, pre svega, inicijantsko društvo i društvo sa Tajnom. Masoni su hijerarhijski organizovano Bratstvo ( Sestrinstvo ili Bratstvo i Sestrinstvo), gde cilj te hijerarhije nije vladavina jednih nad drugima, već hijerarhija verno služi kao pokazatelj stepena znanja.

Mason u srcu nosi vrlinu i veruje u Jednakost, Bratstvo i Slobodu. Za Masona se kaže da je “slobodan čovek na dobrom glasu” i Sloboda je jedna od bitnih karakteristika svakog Brata ili Sestre. 

Slobodni zidari su verujući ljudi, koji veruju u jednog Boga, ali Masonerija nije religija i ne pravi razlike između religija. Masonerija je tolerantna i takav je, ako je pravi, i svaki pripadnik njenog društva. Ne postoje razlike u boji kože, verskoj ili kakvoj drugoj pripadnosti, jer “Brat je mio, gde god bio”. Ta tolerantost na različitost je rezultat iskrene spoznaje da je Tvorac, stvarajući sve nas različite, ispoljio svoju kreativnost i mi kao verujući ljudi, to poštujemo, negujemo i sledimo. 

Masonerija se može posmatrati i kao skup znanja koje je stekla, pre svega, otvorenošću svog duha, izučavajući drevne civilizacije i njihova znanja, kao što je izučavala i drevne mudrace i njihova predanja u svim religijama. Jer Bog je jedan, Istina je jedna, a Znanje je Svetlost. Na tom putu spoznaje mi koračamo strpljivo, sa ljubavlju prema svojoj Braći i Sestrama, tolerantno poštujući razlike između sopstvenog ja i ostalih slobodnih ljudi, tražeći izgubljenu reč, tragajući za Istinom uz pomoć Snage, Mudrosti i Lepote. 

Svaki Brat ili Sestra koji pristupe ovom inicijantskom sistemu, moraju da rade na sebi, na spoznaji samog sebe. 

Ovo je društvo gde se predrasude razbijaju, gde se, upoznajući sebe, shvata i svet oko sebe, gde se zna da je Univerzum jedno i da smo mi jedno s njim, gde se ego koristi kao oruđe, a njegovo zadovoljenje nije jedini cilj postojanja i gde ego nije vladar čoveka. Cilj svakog Brata ili Sestre je da daje, jer tada ispunjava svoju svrhu i tada oseća radost. 

Masonerija veruje u besmrtnost duše i u večni život. Ona podučava one koji krenu njenim putem, da je “carstvo nebesko u nama”, odnosno da mi Hram izgrađujemo u sebi. 

Koncept graditelja je sveprisutan u Slobodnom Zidarstvu. Hiram, majstor graditelj, koji je nacrtao planove Hrama i koji je vodio radove na izgradnji, smatra se ljudskim simbolom kreatora i stvaraoca kosmosa. Odnos Hirama prema Hramu simboliše odnos Velikog Arhitekte Univerzuma prema samom Univerzumu.

I tako se i mi nalazimo na tom istom putu izgradnje… A kada nešto gradimo, onda moramo biti strpljivi, treba mudro promisliti o svrsi i značenju tog Hrama, treba ga graditi s ljubavlju prema Bratu, Sestri, svojoj državi, bližnjem svom, Istini, Slobodi… Taj Hram treba da predstavlja nas i naš duhovni kapacitet i zato ne sme da bude plodno tlo za manipulacije. Baš iz tog poslednjeg razloga, moramo naučiti da kontrolišemo, a u nekim slučajevima i eliminišemo negativne manifestacije svog ega, jer su one ništa drugo, do plodno tlo za manipulaciju nas samih. Svaki prosvećen čovek je morao proći taj put, od crnog do belog kvadrata, od nepravilnog kamena do savršene kocke, od mraka neznanja do Svetlosti. 

Tu se krije Tajna nastanka prosvećenog čoveka ili nadčoveka.

Jer, kada bi svaki čovek izgradio svoj Hram na principima plemenitosti duha, kada bi se sa blagošću, a ne strahom ophodio prema različitosti, kada bi sa ljubavlju tragao za Istinom, odbacivši bitnost svog ja u odnosu na dobrobit čovečanstva i Znanja, tada bi zavladao Red.

Masonerija shvata da je čovek individualna inteligencija, a da je Bog, odnosno Veliki Arhitekta Univerzuma univerzalna inteligencija. Rast inteligencije u čoveku, njegova usaglašenost sa zakonom i redom, “jer samo nas zakon čini slobodnim”, njegova odanost ispunjenju svojih dužnosti i obaveza je ono što mora karakterisati put svakog Slobodnog Zidara.

Masonerija ne spekuliše o postojanju jednog Boga, našeg Tvorca. Ona čvrsto veruje, shvata i razume da je sve oko nas, pa i mi sami dokaz da Bog postoji.


Ordo ab chao!
Sestra Lucija